Bazična i klinička transfuziologija - Gradimir Bogdanović, Mirjana Kovač i Bela Balint

Imajući u vidu da je davalac krvi, odnosno zdrav čovek, jedini izvor dragocene tečnosti neophodne za pripremu odgovarujuće komponente krvi koja predstavlja ključni element suportivne terapije u mnogim oblastima medicine, pred transfuziologe se postavlja veoma važan zadatak da, kroz poštovanje postojećih procedura u transfuziološkoj službi, obezbede kvalitetne produkte uz maksimalnu iskoristljivost uzete krvi.

S druge strane, treba voditi brigu o zdravlju onih koji predstavljaju jedini izvor krvi. Interes svih nas je da stalnom brigom i unapređenjem sistema kontrole dobrovoljnih davalaca krvi doprinesemo obezbeđenju njihovog zdravlja, a samim tim i dovoljnih količina sigurne krvi. Ovo je posebno važno imajući u vidu činjenicu da napredak nauke i medicine utiče na produženje životnog veka, ali takođe i da taj trend u populaciji
uslovljava porast incidencije obolevanja od kardiovaskularnih i malignih bolesti, što povećava potrebe za transfuziološkom terapijom.

Prema našim zakonskim odredbama davanje krvi je dobrovoljno, besplatno i anonimno. Iako gotovo polovina stanovništva može da daje krv, taj se procenat ipak svede na 3–5 % onih koji su voljni da svoju humanost iskažu kroz davanje krvi. Stoga primena krvi mora da bude krajnje racionalna i opravdana i treba da se primeni kada postojećim alternativama alogenoj krvi nismo u mogućnosti da zbrinemo pacijenta.

U fokusu transfuzione medicine je i pacijent. Lečenje pacijenata je složen i zahtevan proces koji zahteva maksimalnu posvećenost i korišćenje svih dostupnih znanja i raspoloživih dijagnostičkih i terapijskih procedura. Treba napomenuti da je transfuziološka terapija samo deo terapijskog tretmana pacijenata i pred-
stavlja vid suportivne terapije sa ograničenim efektom koji traje onoliko dugo koliko se transfundovane komponente nalaze u cirkulaciji pacijenta. Krv ima simbolično i sugestivno dejstvo i od samih početaka primene transfuzije pacijenti veruju da će im taj vid lečenja pomoći. Transfuziono lečenje je najčešće uspešno i daje pozitivne efekte, ali je na žalost taj efekat kratkotrajan. Takođe, moramo imati u vidu nepovoljne efekte
transfuzije i nastojati da se primena transfuziološke terapije obezbedi kod onih pacijenata kod kojih njena primena ima veću korist nego štetu. Međutim, treba istaći da je efekat transfuziološke terapije teško merljiv, s obzirom da se ona često istovremeno primenjuje sa drugim terapijskim sredstvima.

Biomedicinska istraživanja utiču u značajnoj meri na promene i napredak u oblasti transfuzione medicine. Transfuziona medicina više nije samo ograničena na imunohematološka ispitivanja krvnih grupa i lečenje pacijenata jednostavnim izdavanjem trebovane komponentne terapije. Nova saznanja u oblasti biomedicine i njihova primena u transfuziji daju nove mogućnosti u dijagnozi i terapiji različitih bolesti i stanja. To se pre svega odnosi na primenu savremenih dijagnostičkih metoda kao što su protočna citometrija ili genske PCR metode koje daju mogućnost za detekciju antigena i antitela u eritrocitnim, trombocitnim, odnosno u HLA sistemu. PCR metode nam takođe daju mogućnost da utvrdimo tačnu gensku mutaciju koja dovodi do stukturne promene proteina koji ulaze u sastav krvi, i dovodi do obolevanja. S druge strane, moderne metode daju mogućnost detekcije infektivnih agenasa, primenom NAT testiranja, što direktno utiče na povećanje sigurnosti primenjene transfuzije. U oblasti proizvodnje stabilnih produkata od krvi tu su metode koje omogućavaju proizvodnju koncentrata faktora koagulacije sa poboljšanim karakteristikama, što je značajno za pacijente sa različitim oblicima koagulopatija, zatim prizvodnja monoklonskih test antitela koji se primenjuju u različitim dijagnostičkim procedurama. Posebno treba istaći značaj procesa
izdvajanja i primene matične ćelije hematopoeze, kao i sve terapijske procedure iz oblasti kliničke transfuzije koje se odnose na pre i posttransplantacioni period u kom su neophodne terapijske aferezne procedure radi poboljšanja ishoda u slučaju minor ili major inkompatibilnosti.

Treba istaći da je dugo vremena transfuziologija podrazumevala samo prikupljanje, proizvodnju komponenata i laboratorijsku dijagnostiku. Danas savremena medicina zahteva da se u lečenje pacijenata kao deo tima uključe specijalisti transfuziologije. S druge strane, tu potrebu uključivanja u lečenje pacijenata reguliše Zakon o transfuzijskoj medicini koji je u primeni od januara 2019. godine. Ovo je posebno važno za
pojedine grane medicine kao što su kardiohirurgija, ortopedija, onkologija, pedijatrijska, urgentna medicina i transplantologija, gde transfuziolozi sa kliničkim iskustvom u pojedinim oblastima mogu značajno da doprinesu lečenju pacijenata, kroz različite vidove dijagnostičkih i terapijskih procedura koje značajno mogu smanjiti primenu krvi i poboljšati ishod lečenja. Takav pristup zahteva i adekvatno stručno usavršavanje lekara na specijalizaciji iz transfuziologije. U skladu s tim koncipiran je i ovaj udžbenik koji u dve odvojene celine, bazična i klinička transfuziologija, pruža sva potrebna teorijska znanja iz oblasti transfuziologije, što predstavlja solidnu osnovu za početak bavljenja modernom transfuziologijom koja danas objedinjuje veliki broj različitih oblasti: proizvodnju, laboratorijske dijagnostičke procedure, te kliničku primenu multidisciplinarnih znanja koja u toku specijalizacije treba da savlada budući specijalista transfuziologije.

Udžbenik Bazična i klinička transfuziologija ima 57 poglavlja. U pisanju je učestvovalo 26 autora iz šest naučnih i kliničkih ustanova, većina su članovi Katedre za transfuziologiju. Namenjena je lekarima na poslediplomskim studijama iz transfuziologije, uže specijalizacije iz kliničke transfuziologije i transplantologije.

Imajući u vidu da je u pisanju učestvovao relativno veliki broj autora, to je razlog što i pored svih nastojanja da toga ne dođe, u toku uređivanja tekstova postoje preklapanja i razlike u terminologiji ili u načinu objašnjenja. Međutim, to može biti i dodatna prednost s obzirom da se neki problem na taj način sagledava i objašnjava sa više strana. Svako poglavlje predstavlja jednu celinu nakon koje je prezentovana literatura koja
je korišćena u toku pisanja, a takođe napomene u kojim se poglavljima detaljnije objašnjava neki problem.

Zahvalni smo svim autorima poglavlja koji su uložli veliki trud da na adekvatan i savremen način opišu problematiku kojom su se bavili, te tako doprinesu kvalitetu ove knjige.

Takođe se zahvaljujemo recenzentima, njihove sugestije i primedbe su bile opravdane i korisne.