Priručnik za postavljanje malih sistema za konverziju energije vetra je pisan da posluži potencijalnim korisnicima u postavljanju vetrogeneratora na osnovu saznanja o raspodeli pravca i brzine vetra u izabranom lokalitetu, odnosno, da kao vodič pomogne u postavljanju vetrogeneratora (kapaciteta do 100kW) na najpovoljnijem mestu u lokalitetu na kome bi se obezbedila trajnija eksploatacija, lakše održavanje i nesmetani rad.

Svakom budućem korisniku ovakvih sistema je važno da se pre nabavke i postavljanja vetrogeneratora upozna sa režimom vetra u njegovom lokalitetu ne ulazeći podrobnije u metode meteoroloških analiza. Međutim, da bi protumačio i ispitao meteorološke tabele i grafikone dobijene od nadležne meteorološke službe korisnik, ipak, treba da poznaje osnovne statističke odnose. Imajući detaljnije podatke o vetru u lokalitetu, raspodelu čestine javljanja vetra po intervalima brzina i po pravcu, korisnik može da proceni količinu korisne energije u odnosu na uložena sredstva za kupovinu i troškove za postavljanje i održavanje sistema. Isto tako, na osnovu meteoroloških podataka o zaleđivanju, olujnom vetru, turbulenciji, rafalnosti (udarnosti) vetra i o drugim nepovoljnim meteorološkim uslovima u lokalitetu, korisnik može da proceni rizike oštećenja uređaja vetrogeneratora u toku eksploatacije.

Podaci o vetru dobijeni sistematskim i neprekidnim, višegodišnjim merenjima u mreži standardnih i specijalnih meteoroloških stanica u Srbiji, statistički obrađeni, analizirani i prikazani u vidu prostorne i vremenske raspodele, ukazuju da u Srbiji postoji znatan potencijal energije vetra (RHMZ, SHMZ i dr.). Otuda i predpostavka o isplatljivosti investiranja u proizvodnju električne energije uvođenjem sistema za konverziju energije vetra.

Postavljanje vetrogeneratora u Srbiji, u dovoljnom broju i na povoljnim lokacijama koje se odlikuju čestim jakim vetrom u toku godine, usporilo bi tempo eksploatacije fosilnih goriva, uglavnom uglja, čiji su resursi u Srbiji skoro iscrpljeni, jer su vremenski veoma ograničeni. Sa ekološkog aspekta u zaštiti vazduha od zagađenosti, uvođenje sistema za konverziuju energije vetra u električnu energiju, značilo bi smanjenje svakodnevnog unošenja štetnih gasovitih i čestičnih materija iz dimnjaka termoelektrana u okolnu atmosferu.

Pored analize najpovoljnijeg mesta za postavljanje vetrogeneratora, posle upoznavanja sa režimom vetra i ostalim meteorološkim parametrima u lokalitetu, potrebno je izvršiti klasifikaciju terena uzimajući u obzir ravan ili kompleksan teren sa umerenom ili jakom hrapavošću, sa većim ili manjim preprekama i njihovom raspodelom u lokalitetu.

Korisnik sa projektantom procenjuje dovoljnu snagu vetra, srednje i vršno opterećenje i dr.električne parametre u radu sistema, a sa meteorologom, rešava dva osnovna zadatka: prvi, da se detaljno upozna sa režimom vetra u lokalitetu, izvrši klasifikaciju terena i izabere najpovoljnije mesto za vetrogenerator i drugi, da na izabranom mestu u lokalitetu proceni štete koje bi nastale zbog nepovoljnih meteoroloških uslova (turbulencije, udarnosti jakog vetra, jednovremenog pritiska vetra i nataloženih ledenih naslaga na delovima vetrogeneratora, verovatnoći javljanja broja atmosferskih električnih pražnjenja i udara groma u vetrogenerator i dr.).

Izložene preporuke za postavljanje sistema za konverziju energije vetra u električnu primenjuju se i za izbor mesta i postavljanje mobilnih vetrogeneratora koje koriste u namenske svrhe savremene vojske.

I z v o d i z r e c e n z i j e

Ova knjiga predstavlja jedno kompletno delo, koje se bavi meteorološkim karakteristikama faktora koji su značajni za postavljanje sistema za konverziju energije vetra.

U radu je data svestrana analiza svih najznačajnijih pokazatelja koji se odnose na vetar u Srbiji. Pri tome, autor je koristio najsavremenije metode.

Štampanje ovog rukopisa će pomoći svima koji se interesuju za ovu sve aktuelniju oblast meteorologije. Naročito će biti korisna ustanovama, koje se bave investiranjem u obnovljive izvore energije, praktičarima koji postavljaju vetrogeneratore kao i korisnicima energije vetra.

Analize su praćene većim brojem grafičkih prikaza koji omogućuju lakše praćenje opisa koji su inače vrlo komplikovani za razumijevanje.

Recenzent:
Dr Mlađen Ćurić, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu

Sadržaj:

UVOD
POLJE VETRA U ATMOSFERI
Opšte karakteristike
Merenje pravca i brzine vetra
Uslovi za osmatranje vetra
Instrumentalna merenja pravca i brzine vetra
Određivanje jačine vetra
IZBOR MESTA ZA POSTAVLJANJE VETROGENERATORA
Ruža vetrova
Postojanost vetra
Raspodela brzine vetra sa visinom
Izbor mesta za postavljanje vetrogeneratora u ravnici
Ujednačena hrapavost i primena ekstrapolacionog koeficijenta
Prepreke u ravnicama

Zgrade kao prepreka vazdušnom strujanju
Zaštitni pojasevi kao prepreka
Drveće kao prepreka
Prepreke na više strana
Izbor mesta za vetrogeneratore na visokim terenima
Izbor mesta u brdovitim krajevima

Grebeni u brdskim područjima
Usamljeno brdo i usamljena planina
Grebeni u planinskim područjima
Depresije-nizije u brdsko-planinskim krajevima
Doline i kanalisane (klisuraste) doline.

Lokalna cirkulacija vetra
Erozivne rečne doline i izbor mesta za vetrogenerator
Ekološki indikatori vetra
KARAKTERISTIČNI JAKI VETROVI U SRBIJI
ZAKLJUČAK
LITERATURA